Kuga 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11

SADRZAJ
1)Uvod …………………………………….3
2)Simptomi kuge i kako se ona siri………4
3)Velika kuga u Srednjem veku………….5
4)Dolazak kuge u Evropu………………...6
5)Doba kuge……………………………….8
6)Lecenje i prevencija bolesti kuge………9
7)Zakljucak……………………………….10
8)Literatura ………………………………11
Uvod
Kuga je bolest koju izaziva bakterija “Yersinia pestis”. Bakterija se prenosi preko buva sa glodara na coveka.Bolesnik sa plucnim oblikom kuge moze da siri zarazu vazduhom. Nelecena plucna kuga se po pravilu zavrsava smrcu a tzv. Bubonska kuga u odsustvu terapije usmrti svakog drugog bolesnika .Kao prirodno – zarisna infekcija,bolest se eizootski odrzava u Africi,Aziji i Americi, ukljucujuci i teritorije Rusije i SAD. U Srbiji je poslednja epidemija zabelezena pre vise od 160 god. Kako ekoloski uslovi nisu kvalitativno izmenjeni (naime postoje i glodari i njihovi ektoparaziti-buve) i danas je u Srbiji prisutna mogucnost unosa i sirenja kuge, posebno u slucaju vanrednih prilika.
Svako moze da dobije kugu ali se ona cesce javlja kod ljudi koji rade ili posecuju mesta u kojima zive zarazene zavotinje.Ti slucajevi se obicno javljaju u krajevima gde higijena i cistoca nisu na visokom nivou. Slucajevi kuge se obicno dovode u vezu sa zarazenim pacovima i buvama koji zive u kuci.Kuga je ipak retka pojava u Sjedinjenim Americkim Drzavama, u Americi manje od 20 ljudi godisnje oboli od kuge.Ti slucajevi se obicno javljaju u zapadnim ili jugozapadnim delovima zemlje. U svetu se godisnje dogodi izmedju 1000 i 3000 slucajeva kuge.
Sirenje kuge u Evropi
Simptomi kuge i kako se ona siri
Bakterija kuge zivi u odredjenim zivotinjama,kao sto su glodri i ostali mali sisari.Buve se hrane krvlju zivotinja i tako postaju zarazene.Bolest se prenosi na ljude ako ih ujedu te zarazene buve.Ljudi takodje mogu biti zarazeni putem kontakta sa zarazenim zivotinjama (na primer: preko ujeda ili ogrebotine ili rukovanjem zivotinjskim tkivom).Ako bolest prodre u pluca, onda moze preci s jedne osobe na drugu preko kapljica prilikom kasljanja.
Kod bubonske kuge inkubacija je obično 2 do 5 dana ali varira od nekoliko sati do 12 dana. Bolest počinje naglo, često sa zimicama, a temperatura raste na 39,5 do 41 ˚C (103 do 106 ˚F). Puls može biti ubrzan i filiforman; moguća je hipotenzija. Povećani limfni čvorovi (buboni) pojavljuju se s temperaturom ili kratko nakon nje. Najčešće su zahvaćeni femoralni ili ingvinalni limfni čvorovi (50%), zatim aksilarni (22%), cervikalni (10%) ili limfni čvorovi više regija (13%). Tipično je da su čvorovi izuzetno osjetljivi i tvrdi, okruženi značajnim edemom; u 2. sedmici bolesti može doći do njihove supuracije. Predležeća je koža glatka i zacrvenjena ali često nije topla. Izgled primarne kožne lezije koja se ponekad pojavljuje na mjestu ugriza, može varirati od male vezikule s blagim lokalnim limfangitisom do velike krustozne promjene (eshara). Bolesnik može biti nemiran, delirantan, konfuzan i nekoordiniran. Jetra i slezena mogu biti povećane. Broj leukocita je obično od 10000 do 20000/μL s dominacijom nezrelih i zrelih neutrofila. Do supuracije limfnih čvorova može doći u 2. sedmici. Nakon inkubacije primarne pneumonične kuge, koja iznosi iznosi 2 do 3 dana, slijedi nagli početak bolesti s vrućicom, zimicama, tahikardijom i često jakom glavoboljom. Kašalj, koji u početku nije izrazit, razvija se unutar 20 do 24 h; iskašljaj je u početku mukoidan, ubrzo postaje tingiran krvlju, a zatim postaje jednoliko ružičast ili svijetlo crven (nalik na sirup od malina) i penušav. Prisutni su tahipnoja i dispnoja ali nema pleuritisa. Znaci konsolidacije su retki, a hropci mogu biti odsutni. RTG snimka pokazuje brzo progresivnu pneumoniju. Septikemična se kuga obično pojavljuje zajedno s bubonskim oblikom bolesti, kao akutna, fulminantna bolest. U 40% bolesnika prisutna je bol u trbuhu, verovatno zbog mezenterijalne limfadenopatije. Faringealna kuga i meningitis manje su česti oblici bolesti.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]